Hm, dok ovo pišem još je blagdan gradskog patrona i možda će slika na kraju biti ljepšom, ali jučerašnje feštarsko popodne na porečkom Trgu slobode nije bilo nešto čime bi se sv. Mauro mogao hvaliti.

Tradicionalni ručak s palentom i nekim šugom valja mi brzo zaboraviti. Cijena nije previsoka, ali je kvaliteta preniska. Naročito nama koji na istom trgu pamtimo kotliće u kojima se kuhala dobra palenta. Jučer je na jednom štandu bila donja granica one instant palente, ali su šuga koje smo probali bila … za ne probati ih više. Na drugom štandu je bilo bolje – i palenta i šuge, ali tamo su pod vino prodavali nešto što tako samo Superhik može zvati. Eh, još kad se sjetim, a nije to davno bilo, kako je za Svetog Maura Loris na trgu na gradelama pekao mušule i točilo se dobro Pilatovo vino …

Kad se sadašnjoj otužnoj gastro ponudi doda i ukupno tužni ambijent, s jednim kukavnim štandom na trgu, pa još i muzika o kojoj ne smijem jer sam poznat da nemam sluha a i glazbenici su moji dobri školski drugovi… žalibože ovakve fešte za sv. Maura.

G. PRODAN, Glas Istre