Ko­ji su naj­ve­ći pro­ble­mi hr­vat­skih tu­ri­sti­čkih ne­kre­tni­na?

– U 18 go­di­na tran­zi­ci­je ugla­vnom se do­go­di­lo re­po­zi­ci­o­ni­ra­nje unu­tar istog tu­ri­sti­čkog pro­i­zvo­da. In­ve­sti­ra­lo se u po­pra­vlja­nje na­sli­je­đe­nog sta­nja, a ne u pro­mje­ne. Pr­va po­dje­la vla­sni­čkih ka­ra­ta ni­je uve­la u igru lju­de i kom­pa­ni­je iz ho­tel­ske in­du­stri­je ko­ji će se­zon­ski bi­znis pre­tvo­ri­ti u cje­lo­go­dišnji. U tu­ri­zam su ugla­vnom ula­zi­li lo­kal­ni igra­či, po­če­tni­ci u se­kto­ru, ko­ji ni­su ima­li ni vi­zi­ju ni po­slo­vnu mi­si­ju da tu in­du­stri­ju glo­ba­li­zi­ra­ju.

Ka­ko se uo­pće mo­gu glo­ba­li­zi­ra­ti ne­ka­dašnji tu­ri­sti­čki ma­sto­don­ti?

– Pri­mje­ri­ce, Lan­ter­na u Po­re­ču ima pro­stor od 200 he­kta­ra na ko­jem su ho­te­li, kam­po­vi i apar­tma­ni. Da je ne­tko že­li pre­tvo­ri­ti u svjet­ski mješovi­ti tu­ri­sti­čki re­sor, ko­ji po­slu­je ci­je­le go­di­ne, su­o­čit će se s ne­ri­ješenim vla­sništvom nad ze­mljištem i s tra­di­ci­o­nal­nim pri­stu­pom pro­stor­nom pla­ni­ra­nju.

Hr­vat­ska tre­ba pri­hva­ti­ti no­ve mo­de­le u mo­der­nom po­slo­va­nju ne­kre­tni­na­ma, omo­gu­ći­ti eta­ži­ra­nje tu­ri­sti­čkih ne­kre­tni­na i stje­ca­nje ogra­ni­če­nog vla­sništva nad nji­ma. U pro­ti­vnom, na­sta­vit će se pri­ti­sci na dalj­nju apar­tma­ni­za­ci­ju ko­ja na osno­vi si­tnih ko­ru­pci­ja omo­gu­ća­va po­je­din­ci­ma da na mar­gi­na­ma klju­čnih tu­ri­sti­čkih de­sti­na­ci­ja gra­de apar­tma­ne, če­sto ar­hi­te­kton­ska ru­gla.

Da­kle, za­la­že­te se za pro­da­ju apar­tma­na, što je upra­vo su­pro­tno ono­me što de­fi­ni­ra no­vi za­kon ko­ji za­bra­nju­je eta­ži­ra­nje u tu­ri­sti­čkim zo­na­ma.

– Za­la­žem se za stjecanje ograničenog vlasništva, kao što je uo­bi­ča­je­no u svi­je­tu. To zna­či da ku­pi­te apar­tman u tu­ri­sti­čkom na­se­lju ko­jim upra­vlja me­nad­žment kom­pa­ni­ja. Vi ima­te pra­vo če­ti­ri do šest tje­da­na go­dišnje ko­ri­sti­ti taj svoj apar­tman, a pre­o­sta­lo ga vri­je­me iznaj­mlju­je me­nad­žment kom­pa­ni­ja. Vi, da­kle, ostva­ru­je­te pri­hod od svog ula­ga­nja, si­gur­ni ste da će vaša ne­kre­tni­na bi­ti iznaj­mlje­na jer o to­me bri­nu pro­fe­si­o­nal­ci, ne tre­ba­te sa­mi bri­nu­ti o odr­ža­va­nju i uslu­ži­va­nju go­sti­ju. In­ve­sti­ci­ja vam se vra­ća kroz na­jam, a i vi ima­te gdje pro­vo­di­ti svoj go­dišnji odmor. Taj mo­del omo­gu­ća­va da se gra­de wellness cen­tri, golf igra­lišta, ho­te­li s pet zvje­zdi­ca…, što po­di­že ra­zi­nu tu­ri­sti­čke po­nu­de, do­vo­di go­ste više pla­te­žne mo­ći i stva­ra ve­ći tu­ri­sti­čki pri­hod.

Ka­ko bi gra­dnja ta­kvih re­so­rta spa­si­la oba­lu od dalj­nje apar­tma­ni­za­ci­je?

– Sa­da tra­je na­pad na zdra­ve i dje­vi­čan­ske pro­sto­re ko­je tre­ba­mo šti­ti­ti. Ti se pro­sto­ri uništa­va­ju i pre­tva­ra­ju u apar­tman­ska na­se­lja, a s dru­ge stra­ne ima­mo sta­re ma­sto­don­te ko­ji pro­pa­da­ju. Njih tre­ba ili obno­vi­ti ili srušiti i gra­di­ti ispo­če­tka, ali pre­ma mo­de­lu ogra­ni­če­nog vlasništva ko­ji sam spo­me­nuo.

Ta­ko ra­de Ta­li­ja­ni, Gr­ci, Au­stri­jan­ci, Ame­ri­kan­ci… Že­li­mo li igra­ti u svjet­skoj li­gi, mo­ra­mo pri­hva­ti­ti no­ve mo­de­le.

Ka­ko će se, pre­ma vašoj pro­cje­ni, kre­ta­ti ci­je­ne ne­kre­tni­na na oba­li s pri­bli­ža­va­njem Eu­rop­skoj Uni­ji?

– To ovi­si o našoj stra­te­gi­ji ra­zvo­ja tu­ri­zma. Pri­hva­ti­mo li mo­del Bu­gar­ske, gdje za­pa­dni Eu­ro­plja­ni sa­da sve je­fti­no ku­pu­ju, imat će­mo i da­lje ogra­ni­če­ni, se­zon­ski tu­ri­zam ma­so­vno­ga ti­pa i apar­tma­ni­za­ci­ju. Pri­hva­ti­mo li mo­del Švi­car­ske ili Au­stri­je, imat će­mo ne­kre­tni­ne ko­je će vri­je­di­ti tri, če­ti­ri, pet ili više ti­su­ća eu­ra po kva­dra­tu. Zna­mo ko­li­ko vri­je­de ne­kre­tni­ne u St. Mo­rit­zu, na Azur­noj oba­li i sli­čnim mje­sti­ma.

Ka­ko se u to mo­že uklo­pi­ti ide­ja o Me­di­te­ra­nu ka­kav je ne­kad bio?

– To je bi­la naša izmišljo­ti­na kad smo shva­ti­li da ne mo­že­mo u po­če­tnoj fa­zi ra­zvo­ja ko­mu­ni­ci­ra­ti sa svjet­skim tr­žištem. Na tu po­ru­ku sa­da tre­ba do­da­ti no­vu vri­je­dnost.

Kad uđe­mo u EU, ne­kre­tni­ne na oba­li bit će naj­tra­že­ni­ja ro­ba u Eu­ro­pi, a mi mo­ra­mo odlu­či­ti ho­će li one bi­ti za tr­žište vi­so­ke vri­je­dno­sti ko­je je ma­nje, ali je spre­mno više pla­ti­ti, ili za ma­so­vno tr­žište.