U Va­ra­ždi­nu je naj­ljepše ži­vje­ti, a Za­dar je naj­spo­so­bni­ji u upra­vlja­nju svo­jom bu­du­ćnošću, da­kle naj­per­spe­kti­vni­ji. Osi­jek je, pak, naj­go­ri za ži­vot, a naj­ma­nje per­spe­kti­ve ima Pu­la. Za­greb je, pak, pre­ma kva­li­te­ti za­u­zeo dru­go mje­sto, odmah na­kon Va­ra­ždi­na, no po per­spe­kti­vno­sti je ne­sla­van pred­za­dnji.
Re­zul­ta­ti su to istra­ži­va­nja o ur­ba­nim iza­zo­vi­ma ko­je je u Hr­vat­skoj spon­zo­ri­rao Si­e­mens, a pro­ve­la agen­ci­ja Puls u osam gra­do­va. Obu­hva­će­na su če­ti­ri naj­ve­ća hr­vat­ska gra­da – Za­greb, Split, Ri­je­ka i Osi­jek te če­ti­ri ti­pi­čna sre­dnja gra­da – Za­dar, Pu­la, Va­ra­ždin i Du­bro­vnik.
Naj­ve­ći pro­ble­mi u hr­vat­skim gra­do­vi­ma su ne­za­po­sle­nost, ne­do­sta­tak per­spe­kti­ve za mla­de, a naj­više no­vih in­ve­sti­ci­ja tre­ba u zdrav­stve­noj zašti­ti, upra­vlja­nju kru­tim otpa­dom i obra­zo­va­nju. Klju­čni in­fra­stru­ktur­ni iza­zov su, na­ra­vno, pro­me­tni pro­ble­mi, i to pri­je sve­ga oni ko­ji rješava­ju lo­kal­ni pro­met i pri­je­voz lju­di.
Pre­ve­de­ni u sva­ko­dne­vi­cu, na­la­zi istra­ži­va­nja po­ka­zu­ju upra­vo ono što ve­ći­na sta­no­vni­ka u ve­ćim gra­do­vi­ma, oso­bi­to u Za­gre­bu, i sa­ma sva­ko­dne­vno uo­ča­va. Pro­me­tni ka­os po­ten­ci­ran je stal­nim do­se­lja­va­njem i šire­njem stam­be­nih po­dru­čja, a ja­vni pri­je­voz ka­ska za po­tre­ba­ma.
Ko­mu­nal­na je in­fra­stru­ktu­ra pre­na­pre­gnu­ta u na­se­lji­ma ko­ja na­glo do­bi­va­ju ne­ko­li­ko pu­ta više sta­no­vni­ka jer se na mje­sti­ma s obi­telj­skim ku­ća­ma gra­de višestam­be­ne zgra­de. Zdrav­stvo je ta­ko­đer pre­na­pre­gnu­to jer na isti broj bol­ni­ca i am­bu­lan­ti ima sve više sta­no­vni­ka, ško­le i vr­ti­ći su pre­na­pu­če­ni, a ja­vni se pro­sto­ri sma­nju­ju na ra­čun pri­va­tnih pro­je­ka­ta ko­ji do­no­se pro­fit.
Sto­ga je i oče­ki­va­no da je Va­ra­ždin, ma­nji grad s ra­zvi­je­nom eko­no­mi­jom, do­bio zna­tno bo­lje ocje­ne kva­li­te­te ži­vo­ta ne­go me­tro­po­la Za­greb.

CIJELI ČLANAK