Nakon što je »samozatajno« otvorio niz gradilišta i kupio podosta nekretnina u Poreču i po Istri, Dražena Golemovića »krenulo« je i u medijima. Hvaleći se – sam ili posredno citiranjem arhitekata koji hvale njegove toskansko-provansalske vile po Istri – Golemović je u jednom dnevnom listu kazao da je za svoje engleske partnere, kompaniju City Green, izgradio 30-ak takvih vila, a ugovorom se do 2008. godine obvezao izgraditi ukupno 100 vila.

Nećemo o do sada izgrađenim vilama, koje se mogu gledati i kao još jedna arhitekturna »deistrijanizacija« Poluotoka i urbani atak na seoske sredine, posebno štancije, ali možemo o rečenom City Greenu, zapravo Citygreenu. Naime, pod tim imenom u sudskom registru trgovačkih društava u Hrvatskoj više je od osamdeset poslovnih subjekata! Svi su »društva s ograničenom odgovornošću za poslovanje nekretninama«, a razlikuju se u dodatku koji je uglavnom brojka slovima: »Jedan«, »Dva«… »Četrnaest«… »Dvadeset i sedam«… »Devedeset i devet«, »Sto«. Nekoliko subjekata nije »brojčano«, nego ima atribut »Usluge«, »Nekretnine«, »Trgovina«, »Ulaganja«, »Intervencija«. Svi imaju istu adresu u Poreču ili Zagrebu, osim Citygreena bez dodatka koji ima sjedište u Žikovićima, selu kraj Poreča. Osnivač je uvijek isti – Citygreen Holding iz Amsterdama, a nekoliko se imena stalno ponavlja, uz varijacije, u upravama društava. I temeljni kapital im je uvijek isti – zakonski početnih 20 tisuća kuna, a uglavnom su osnovani prošle ili početkom ove godine.

Čemu »štancanje« tolikih »Citygreenova«? To je samo jedan od brojnih primjera u hrvatskoj praksi davno isprobanog i navodno legalnog načina kako najlakše trgovati nekretninama, osobito kad se prodaju strancima. Nekretnina, primjerice vila, »uđe« u trgovačko društvo – koje do tog »ulaska« najčešće »miruje«, pa se ne prodaje nekretnina ili nekretnine nego firma. Budući da se tako uštedi pet posto na porezu na promet nekretnina, a to na cijene u stotinama tisuća eura nije malo, očito je jeftinije osnovati »firmu za vilu«. Upućeni kažu da je i manje komplikacija oko suglasnosti nadležnih ministarstva, odnedavno samo jednog – pravosuđa, koje su inače stranim fizičkim osobama potrebne kad kod nas kupuju nekretnine. Ostaje činjenica da se time zapravo izigrava smisao zakonskih okvira prometa nekretninama i oštećuju javni proračuni.

G. Prodan, Glas Istre 11.08.2006