Jednoga dana, vidjeli nismo,
djeca su, kažu, dobila pismo.
Medeno pismo, pričao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.
Adresa kratka, slova k’o jaja:
“Za našu djecu, na kraju gaja”.

U pismu piše:
Evo vam pišem iz kamenjara,
guskinim perom, divno li šara!
Dođite na radionicu u našu logu,
požurite samo, ne žalite nogu.

U Petak u pet, znate to vi, 4.listopada dođite svi.

Nježno vas grli medena lica i pozdrav šalje vaša dječja knjižnica!

Čekat ćemo na vas, požurite trkom.

(Prema priči Ježeva kućica, B. Ćopića)